FRAZEOLOGIJA U KONTAKTU: TEORIJA I PRIMENA Jezici i kulture u kontaktu 16– , Herceg Novi, Crna Gora Dr sci. Jovan Ajduković (Beograd) Webhttp:

Sadržaj prezentacije 1. O frazeološkim pozajmljenicama 2. Teorijski okvir u kome je nastao pojam kontaktofrazema 3. Definicija pojma kontaktofrazema 4. Struktura kontaktološkog rečnika kontaktofrazema

1. O frazeološkim pozajmljenicama Милада Янковичова СВОЕ И ЧУЖОЕ ВО ФРАЗЕОЛОГИИ ЯЗЫКА: ПРОБЛЕМЫ ОПРЕДЕЛЕНИЯ Rossica Olomucensia XXXVIII (1999) Frazeologe interesuje odnos domaćeg i stranog u frazeologiji. Uporedna analiza konstatuje sličnosti i razlike, a ne daje objašnjenje porekla frazeologizama. Domaćim frazeologizmima se mogu smatrati svi frazeologizmi koji su nastali u jeziku tokom celokupnog njegovog razvitka (водить за нос). Tuđi frazeologizmi su frazeološke pozajmljenice i kalkovi koji vode poreklo iz klasičnih i evropskih jezika (убить время, сидеть как на иголках). Dihotomiju svoje/tuđe treba istraživati samo u okviru jednog jezika. Pouzdan kriterijum na osnovu kojeg se može ustanoviti da li je neki frazeologizam domaćeg porekla predstavlja njegovo odsustvo u drugim jezicima.

Н.И. Толстой О РЕКОНСТРУКЦИИ ПРАСЛАВЯНСКОЙ ФРАЗЕОЛОГИИ Язык и. народная культура. Очерки по славянской мифологии и этнолингвистике. Москва, 1995: 383–405 Ako frazeologizam nije zastupljen u slovenskim jezicima, u indoevropskim jezicima ili samo u nekim (uglavnom ne u zapadnoevropskim), onda se radi o kalku ili novijoj pozajmljenici. Identični ili približni oblik frazeologizma u slovenskim jezicima svedoči da se radi o novijoj frazeološkoj pozajmljenici ili kalku. Apsolutna stabilnosti semantike i odsustvo semantičkih inovacija predstavljaju dokaz da je frazeologizam najverovatnije novijeg porekla dobijen kalkiranjem ili pozajmljivanjem.

Людмила Степанова ПРОБЛЕМА ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИХ ЗАИМСТВОВАНИЙ Rossica Olomucensia XXXVIII (1999) Problem izdvajanja frazeoloških internacionalizama je jedan od najsloženijih i nedovoljno izučenih problema savremene frazeologije. Frazeološke pozajmljenice su kalkovi, polukalkovi i frazeologizmi- citati. Internacionalni frazeologizam: frazeologizam koji postoji u slovenskim I zapadnoslovenskim jezicima I koji se odlikuje bliskošću leksičkog sastava i semantike. Internacionalni frazeologizmi nisu lišeni u potpunosti nacionalne specifičnosti. Kalk stupa u semantičke veze sa rečima jezika primaoca i može dobiti neke njegove specifične crte.

Ядвига Тарса БЛИЗКИЕ КОНТАКТЫ ТРЕТЬЕГО ВИДА. ИНТЕРНАЦИОНАЛЬНЫЕ КРЫЛАТЫЕ СЛОВА В ПОЛЬСКОМ И РУССКОМ ЯЗЫКАХ Rossica Olomucensia XL (2001) Internacionalni frazeologizmi se ne pojavljuju samo u invarijantnom, već i u modifikovanom obliku (rus. фараоны всех стран, соединяйтесь; пролетарии уже объединились). Internacionalni frazeologizmi u ruskom i poljskom jeziku funkcionišu kao nacionalni frazeologizmi.

Войцех Хлебда БЫТУЮТ ЛИ В РУССКОМ ЯЗЫКE ПОЛЬСКИE КРЫЛАТЫE СЛОВА? Rossica Olomucensia XXXVIII (1999) Ruski jezik je dominantni jezik. Ruska kultura je ekspanzivna kultura. U ruskim publicističkim tekstovima malo je poljskih frazeologizama (u njegovoj kartoteci je svega 4: огнем и мечем, шоковая терапия, все на продажу, и пейзаж после битвы. Jezik primalac uzima iz drugog jezika onoliko koliko mu je potrebno.

В. М. Мокиенко, Е. К. Николаева ИНТЕРНАЦИОНАЛЬНЫЙ ФОНД РУССКОЙ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКОЙ КАРТИНЫ МИРА Rossica Olomucensia XL (2001) Veliki podstrek traganju za nacionalnom specifičnošću dala su dva pravca: lingvokulturologija i jezička slika sveta. Subjektivno i uprošćeno se interpretira jezički materijal, precenjuju se specifičnosti ruskog mentaliteta; prisutne su primamljive kulturološke rekonstrukcije. V. Ajsman: potrebne su komparacije sa drugim evropskim jezicima; razgraničiti šta je ruska frazeološka slika sveta i odgovarajuća slika sveta drugih jezika. Potrebno je frontalno međujezičko poređenje. Ovakav pristup donosi manje subjektivnosti i nacionalističke interpretacije frazeološkog materijala, omogućava objektivniju ocenu uzajamnog uticaja ruskog i drugih evropskih jezika; Rusija i ruski jezik su neodvojivi i centralni deo kulturno-jezičkog prostranstva Evrope (rusko-evropski frazeologizmi; evropski karakter ruske frazeologije).

Фодор Чилла К ПРОБЛЕМЕ ОПРЕДЕЛЕНИЯ ИСТОЧНИКА НЕКОТОРЫХ ФРАЗЕОЛОГИЗМОВ РУССКОГО ЯЗЫКА Rossica Olomucensia XL (2001) Potrebno je ispitati uslove u pojedinim zemljama koji su doveli do nastanka nekog frazeologizma.

Андраш Золтан К ВОПРОСУ О МЕЖСЛАВЯНСКОЙ МИГРАЦИИ ФРАЗЕОЛОГИЗМОВ: ПОКАЗАНИЯ ПЕРЕВОДНЫХ ПАМЯТНИКОВ Frazeografia słowiańska, Opole 2001: Prevodni spomenici koji su nastali na granici Slavia Latina i Slavia Orthodoxa donose bogati materijal za istorijsko-etimološka istraživanja. Posebno su zanimljivi spomenici koji imaju nekoliko verzija i pomoću kojih se može pratiti transfer frazema iz jednog jezika u drugi. Primera radi, starobeloruski spomenik može biti iskorišćen ne samo za izučavanje beloruske frazeologije, već i ruske.

Kontaktološka istraživanja frazeologije primarno su usmerena na: analizu ekstralingvističkih uslova nastanka kontaktofrazema; identifikaciju dominantnog jezika u kontaktu; identifikaciju jezika posrednika; analizu primarne i sekundarne (tercijarne) adaptacije kontaktofrazema.

2. Teorijski okvir u kome nastaje pojam kontaktofrazema (rezultati naših istraživanja u periodu od do 2004) Rusizmi u srpskohrvatskim rečnicima. Principi adaptacije. Rečnik, Beograd, 1997.

Uvod u leksičku kontaktologiju. Teorija adaptacije rusizama, Beograd, 2004.

Kontaktološki rečnik adaptacije rusizama u osam slovenskih jezika, Beograd, 2004.

1. Teorija transfera Pozajmljenica je elemenat stranog jezika (reč, morfema, sintaksička konstrukcija i sl.) transferisan iz jednog jezika u drugi u procesu jezičkog kontakta. Pozajmljivanje je proces transfera elemenata jednog jezika u drugi (prema: Лингвистический энциклопедический словарь 1990 г.).

2. Teorija kopiranja Prema teoriji kopiranja leksičko pozajmljivanje predstavlja kopiranje stranih modela, odnosno modeliranje prema stranom obrascu, analogiji (prema: Жлуктенко 1974; Ильина 1984).

3. Kompromisna teorija Prema kompromisnoj teoriji pri kopiranju plana izraza dopušta se transfer ili prenos stranih značenja (prema: Ефремов 1974).

4. Teorija aktivacije i preslikavanja Adaptacija je proces aktiviranja latentnih mesta i popunjavanje praznih mesta u jeziku primaocu pod uticajem dominantnog jezika davaoca prema određenim pravilima (Ajduković 2004).

Pojam kontaktoleksema prema teoriji aktivacije i preslikavanja Pod pojmom kontaktoleksema podrazumevamo reč koja ima najmanje jednu samostalnu kontaktemu koja je nastala pod uticajem dominantnog jezika davaoca (Ajduković 2004).

Kontaktema Kontaktema je aktivirani i/ili preslikani elemenat dominantnog jezika davaoca i jeziku primaocu na određenom jezičkom nivou (Ajduković 2004).

Tipovi kontaktema Kontaktofonema (srp. agitka = [a], [g], [i], [т], [к], [a]) Kontaktoprozodema (srp. aparatčik) Distributivna kontaktema (srp. Kremlj) Kontaktografema (srp. агитка) Kontaktoderivatema (srp. agit-ка) Kontaktomorfema (srp. agitka) Kontaktogramema (srp. agitka, ž.r.) Kontaktostilema (srp. agitka, razg.) Kontaktosintaksema (srp. oduševiti koga) Kontaktosema (srp. agitka: pesma, članak ili sl. kojima je cilj agitacija)

3. O pojmu kontaktofrazema 1. Kontaktofrazema je osnovna kontaktološka jedinica na frazeološkom nivou. - rus. гордиев узел, глас вопиющего в пустыне, модус вивенди, блудный сын; - rus. Ариаднина нить; srp. i hrv. Arijadnina nit; - rus. перейти Рубикон, srp. i hrv. pr(ij)eći Rubikon; - rus. брать на карандаш (polukalk, karandaš iz turskog).

2. Kontaktofrazema je kontaktološki obeležena frazema nastala procesima aktivacije i preslikavanja. - rus. хлеб насущный (preko staroslovenskog iz grčkog epiousios), идея фикс (fr. idée fixe) альма-матер (lat. alma mater).

3.3. Kontaktofrazema je frazeološka kombinacija kontaktološki markiranih leksičkih jedinica jezika primaoca u primarnoj i sekundarnoj adaptaciji. - rus. осмотрительностьмать безопасности // мать учения // или праздностьмать всех пороков - prema engl. caution is the parent of safety (frazeološki prevod, kalkiranje); - rus. альма матер* // альма-матер (lat. alma mater) – adaptacija ortografije.

4. Kontaktofrazema je i frazema kalk, odnosno polukalk. - hrv. i srp. d/j/evojka za sve dobijena prema nemačkom obrascu; - rus. время - деньги prema engleskom time is money; - rus. убить время prema francuskom tuer le temps; - rus i srp. медовый месяц/medeni mesec prema fr. la lune de miel; - rus. разбить на голову prema nemačkom aufs Haupt schlagen; - rus. смешать карты prema fr. brouiller les cartes.

Definicija kontaktofrazeme Kontaktofrazema je svaka frazema jezika primaoca obrazovana pod uticajem dominantnog jezika u kontaktu. - rus. иметь зуб против кого-нибудь (romanizam), разбить наголову (germanizam), синий чулок (anglicizam); N.B. Utvrđivanjem grčkog i latinskog porekla, odnosno istorijskom rekonstrukcijom reči bavi se etimologija. Latinskim i grčkim kao dominantnim jezicima u kontaktu bavi se kontaktologija. - rus. хранить молчание (iz latinskog), ящик Пандоры (iz grčkog), Авгиевы конюшни (iz grčkog), альма-матер (lat.)

Kontaktološka vrednost ili influencija kontaktofrazema Kontaktološka vrednost ili influencija kontaktofrazeme određuje se prema dominantnom jeziku u kontaktu a ne prema jeziku davaocu. - kontaktofrazeme baba Jaga i čovek u futroli (rus. человек в футляре, Čehov) su frazeološki rusizmi u srpskom jeziku.

3. Struktura kontaktološkog rečnika kontaktofrazema Prvi deo: Kontaktofrazema (frazeološki rusizam) ЧОВЕК У ФУТРОЛИ г-д /човек у футроли/, Ф3/4, І, ТМ0, ТМР1, СИ0, С0, ЛСА0, П1, А2 (М. Епштејн, "Поља" 439/2006)

Drugi deo Ruski model человек в футляре (ФМ1990)

Treći deo Varijativnost i modifikacije srp. Soba u futroli srp. Baba Jaga; baba-jaga; baba Jaga; Baba Jaga; rus. баба-Яга; баба-яга; Баба-Яга; Баба Яга

серб. Све срећне породице личе једна на другу, свака несрећна породица несрећна је на свој начин // Све срећне породице међусобно су сличне, свака несрећна породица несрећна је на свој начин // Све срећне породице личе једна на другу, две несрећне - несрећне су на свој начин // син. Све транзиционе економије у кризи личе једна на другу рус. Все счастливые семьи похожи друг на друга, каждая несчастливая семья несчастлива по-своему // Все счастливые семьи счастливы одинаково, но идут-то они к этому разными путями // Все счастливые семьи счастливы одинаково. Все несчастные несчастны по-своему // Все счастливые семьи – счастливы одинаково // Все счастливые семьи счастливы одинаково, а все несчастные несчастны по-своему // Все счастливые семьи – одинаковы, каждая несчастливая семья – несчастлива по-своему // Все счастливые семьи похожи, каждая несчастная несчастлива по- своему // Все счастливые семьи похожи друг на друга, каждая несчастная семья несчастна по-своему // син. Все животные равны, но некоторые животные более равны чем другие.

Četvrti deo Podaci o jeziku posredniku, etimološki komentar, podaci o strukturnim i konceptualnim svojstvima kontaktofrazeme i modela оп: рус. (Чехов 1898; прев.); + нем. [настао према истоименој причи А. П. Чехова из године; први пут се овај фразеологизам употребљава у писму које је Чехов упутио М. П. Чеховој]; [Именица + предлог + именица]; [Човек > Особине > Укалупљеност, ускогрудост]

Peti deo Značenje kontaktofrazeme Ilustracijе značenja Opis semantičkih promena i paradigmatičnosti ¤ онај ко се затвори у оквиру уских, малограђанских интереса, огради од реалног живота, боји промена, новина и кога због тога осуђују. ¤ zakopčan (zatvoren, uskogrudan, ukalupljen) čovjek, formalist (Menac 1980: 718) » Новембарски ветрови бесно дувају, звижде, кидају кровове. Спавам у капици и папучама, под два јоргана, са затвореним прозорским капцима - прави сам човек у футроли" (Писмо М.П. Чеховој, ). » Ruskim arhetipom postao jer Čehovljev pojam "čoveka u futroli" kao opasnog malograđanina, koji guši svoju i tuđu slobodu (M. Epštejn, Mistika pakovanja, ili uvod u tegimenologiju, Polja, br. 439, 2006).

Izgled rečničkog članka ЧОВЕК У ФУТРОЛИ г-д /човек у футроли/, Ф3/4, І, M1, ТМР1, СИ0, С0, ЛСА0, П1, А2 (М. Епштејн, "Поља" 439/2006) человек в футляре (ФМ1990) вар. соба у футроли (Момо Капор) вар. живот у футроли (С. Фетахагић, Izraz. 1959, св. 6, бр. 7.) оп: рус. (Чехов 1898; прев.); + нем. [настао према истоименој причи А. П. Чехова из године; први пут се овај фразеологизам употребљава у писму које је Чехов упутио М. П. Чеховој]; [Именица+предлог+именица]; [Човек > Особине > Укалупљеност, ускогрудост] ¤ онај ко се затвори у оквиру уских, малограђанских интереса, огради од реалног живота, боји промена, новина и кога због тога осуђују. ¤ zakopčan (zatvoren, uskogrudan, ukalupljen) čovjek, formalist (Menac 1980: 718) » Новембарски ветрови бесно дувају, звижде, кидају кровове. Спавам у капици и папучама, под два јоргана, са затвореним прозорским капцима - прави сам човек у футроли" (Писмо М.П. Чеховој, ); » Ruskim arhetipom postao jer Čehovljev pojam "čoveka u futroli" kao opasnog malograđanina, koji guši svoju i tuđu slobodu (M. Epštejn, Mistika pakovanja, ili uvod u tegimenologiju, Polja, br. 439, 2006).

Kontakt: Dr Jovan Ajduković (Beograd) Lična prezentacija na Internetu: