Kičmena moždina - medulla spinalis -

Kičmena moždina je filogenetski najstariji i po funkcijama najjednostavniji deo CNS. Uloga kičmene moždine je ostvarivanje refleksnih reakcija i pokreta kao i sprovođenje informacija

Zadnji koren (Senztivni nerv) Bela masa Siva masa Prednji koren (Motorni nerv) Senzorna ganglija Periferni (mešoviti) nerv

ZADNJI ROGOVI SIVE MASE KICMENA GANGLIJA BELA MASA KICMENE MOZDINE KICMENI KANAL MESOVITI NERV MOTORNO NERVNO VLAKNO PREDNJI ROGOVI OSECAJNO NERVNO VLAKNO

Senzitivni nervi: a)Ulaze u kičmenu moždinu preko zadnjih korenova b)Izlaze iz kičmene moždine preko zadnjih korenova c)Ulaze u kičmenu moždinu preko prednjih korenova d)Izlaze iz kičmene moždine preko prednjih korenova Motorni nervi: a)Ulaze u kičmenu moždinu preko zadnjih korenova b)Ulaze u kičmenu moždinu preko prednjih korenova c)Izlaze iz kičmene moždine preko zadnjih korenova d)Izlaze iz kičmene moždine preko prednjih korenova Sivu masu kičmene moždine čine: a)Tela senzitivnih neurona b)Tela motornih neurona c)Nervna vlakna motornih neurona d)Nervna vlakna senzitivnih neurona

РЕФЛЕКСИ

Регулаторне функције нервног система остварују се механизмом повратне спреге који се зове рефлекс. Информације из спољашње или из унутрашње средине, примљене преко сензорних рецептора, преносе се у ЦНС где се на основу њих генерише (ствара) инструкција (команда) која се шаље одговарајућим мишићима или жлездама. Рефлексни лук

У функционалном погледу рефлекси се деле на соматске и аутономне. 1.Код соматских рефлекса одговор извршавају скелетни мишићи 2.Код аутономних глатки мишићи, срчани мишић и жлезде.

Заједничке особине рефлекса су: 1.Сви рефлекси се одигравају без учешћа воље 2.Свака рефлексна радња је сврсисходна 3.Рефлекси су једноставни и стереотипни одговори 4.Сваки рефлекс се каракатерише мерљивим рефлексним временом.

Анатомску и функционалну основу свих рефлекса чини рефлексни лук 1.Сензорни рецептор –прима надражај (стимулус) 2.Сензорни неурон (аферентни неурон) –преноси информацију са рецептора у ЦНС 3.Рефлексни центар –место преношења информације са сензорног на моторни неоурон у ЦНС или периферној ганглији 4.Моторни неурон (еферентни неурон) –преноси инструкцију до органа ефектора 5.Ефектор –орган који одговара на надражај. Ефектори су сви типови мишића и жлезда.

Označi brojevima od 1 do 5 tačan redosled članova refleksnog luka: –Refleksni centar –Senzitivni neuron –Efektor –Receptor –Motorni neuron U samo 4 ključne reči opiši osobine refleksa.

Funkcije kičmene moždine

Kičmena moždina daje celokupnu senzornu i motornu inervaciju za trup i ekstremitete. Ona se obavlja posredstvom 31 para kičmenih živaca (moždinskih nerava). –Motorne funkcije -izvođenje voljnih i nevoljnih pokreta. –Senzorne funkcije - prenošenje signala od receptora do njihovog odredišta u CNS

MOZDANO-MOZDINSKI KANAL ZADNJI ROGOVI SIVE MASE BELA MASA KICMENE MOZDINE PREDNJI ROGOVI SIVE MASE NERVNA VLAKNA PREDNJIH ROGOVA NERVA KICMENE MOZDINE MEKA OPNA KICMENE MOZDINE LIKVOR PAUCINASTA I TVRDA OPNA KICMENE MOZDINE TELO KICMENOG PRSLJENA KICMENE GANGLIJE

Spinalni refleksi 1.refleks na istezanje skeletnih mišića, 2.obrnuti refleks na istezanje, 3.refleksi fleksije, 4.refleksi ekstenzije, 5.refleks ukrštene ekstenzije i 6.refleks hodanja.

U bočnim rogovima sive mase određenih segmenata kičmene moždine nalaze se tela neurona koji pripadaju autonomnom nervnom sistemu Centri autonomnih spinalnih refleksa: 1.refleksa pražnjenja mokraćne bešike i 2.refleksa defekacije.

Kičmena moždina je centar sledećih refleksa: a)Fleksije i ekstenzije b)Treptanja, suzenja, kašljanja i kijanja c)Refleks uspravljanja d)Žvakanja, gutanja, sisanja e)Mikcije i defekacije

Nervni putevi u kičmenoj moždini Uzlazni –anterolateralni put koji prenosi informacije sa kožnih receptora za bol i temperaturu u različite delove CNS Silazni –Piramidalni put koji prenosi informacije iz kore velikog mozga do kičmene moždine. Omogućava ostvarivanje voljnih, finih i naučenih pokreta. Piramidalni putevi se ukrštaju na prednjoj strani produžene moždine tako da svaka hemisfera velikog mozga kontroliše rad mišića suprotne strane tela

Spinalni šok Gubljenje svih refleksa ispod mesta prekida (povrede) kičmene moždine Nekoliko nedelja posle presecanja kičmene moždine čoveka dolazi do vraćanja refleksnih reakcija ali se zauvek gubi sposobnost ostvarivanja voljnih pokreta (paraliza)