Пензос (bibliotekarus predpenzus) Дете 1: Можемо ли на компјутер? Библиотекар: Нема више компјутера, покварено све. Дете 1: Али, јуче смо могли, кад су се покварили? Библиотекар: Разумете ли ви српски, или треба и на кинеском да кажем. Шта ћеш ти? Дете 2: Ја враћам књигу. Библиотекар: А што си је узимао? Име, број, одељење? (тражи картон) Даље, следећи! Дете 2: (Шмрче, пун му је нос) Али, ја бих и да узмем књигу Мачак у чизмама. Библиотекар: Не може, док не издуваш те бале из носа, да ми књиге улепиш слинама. Следећи! Дете 3: Ја бих неку лепу књигу да читам. Библиотекар: Коју би? Дете 3: Па неку лепу, и занимљиву. Библиотекар: Кад смислиш коју ћеш, дођи! Следећи! (За себе: Ццц... још да им смишљам занимљиве књиге.) Мрзовољни бивши директор или професор који је био страх и трепет. Сматра да има пуно искуства и памети, па су му књиге вишак, а деца су елементарна непогода у паузама између пуш-сеанси о томе како је све било добро кад је он радио у настави (кад је директоровао).

Путник (bibliotekarus prinudenus privremenus) Дете 1: Наставниче, можемо ли на комп? Библиотекар: Слободно. Дете 1: Стварно сте цар. Библиотекар: Ко је на реду? Дете 2: Ја бих да вратим књигу. Библиотекар: Презиме? (Укуцава на рачунару прва слова презимена) Ево га. Готово. Даље! Дете 2: (Шмрче) Ја бих и да узмем књигу Мачак у чизмама. Библиотекар: Одлично, може, ево, иди издувај нос, готово. Даље! Дете 3: Ја бих неку лепу књигу да читам. Библиотекар: Одлично, ево, Алиса (пошто стоји на столу), тако, готово. Даље! Дете 3: А да ли је занимљива? Библиотекар: Да, свака је књига добра. Даље! Библиотека му је успутна станица до правог радног места. Ортачки се односи према деци,али је то само параван за не дирам вас, не дирајте ме. Највише јури по интернету, тражи посао или игра игрице. Неки пут студира. Деца се мотају по библиотеци, али без озбиљне организације и циља.

Вишак (bibliotekarus tehnologius nepotrebus) Дете 1: Наставнице, можемо на компјутер? Библиотекар: Ја сад нешто радим, дођите сутра. Дете 1: Па то сте и јуче рекли. Библиотекар: То је истина. Следећи! Дете 2: Ја бих да вратим књигу. Библиотекар: Па врати. Одељење, презиме... Даље! Дете 2: Али (шмрче), ја бих и да узмем Мачак у чизмама. Библиотекар: Добро, али прво узми марамицу, изађи пред врата и издувај нос. Сања, донеси! Шта ти желиш? Сања: А где је? Библиотекар: Тамо где си оставила прошли пут кад си распоређивала. Сања: (одлази) Ах, да, под ДЕЧЈА СВЕТСКА КЊИЖЕВНОСТ, трећа полица, други ред, са десне стране. Дете 3: Ја бих неку лепу књигу да читам.. Библиотекар: Сања, одведи је до полице са најбољим насловима и помози јој да одабере. Као технолошки вишак је бупнуо у библиотеку, али је оптимиста, труди се да научи посао, али све га вуче у учионицу. Иде на семинаре, лепо се дружи са децом. Зна мало о свему и свачему и добро користи неколико ученика за помоћ у библиотеци да би испунио форму, да може да се каже да има секцију.

Оболели професор (bibliotekarus bolesnus) Склоњен је из наставе због којекога и којечега (за ширу јавност: колега је слабог здравља). Библиотека је најгора казна која му се могла десити јер више у библиотеци нема моћ над децом. Сваки слободан моменат користи да буде у зборници или да закључа библиотеку. Тражи да га зову професоре. Педантно води сву документацију како му не би нашли грешку. Дете 1: Наставниче, има ли у библиотеци комп? Библиотекар: Као прво, ја сам за тебе професор, а као друго, ово је библиотека, а не информатика. Дете 1: Добро, нисмо знали... ПРОФЕСОРЕ...ха...ха. Библиотекар: Какви хулигани! Ви се сви вратите на час, до звона могу само још двоје да завршим. Дете 2: Ја бих да вратим књигу. Библиотекар: Добро, који си број? Следећи! Дете 2: Ја бих и да узмем књигу Мачак у чизмама (шмрче, кија). Библиотекар: Јеси ли ти прехлађен? Дете 2: Мало. Библиотекар: Немој такав да долазиш у библиотеку. Дете 2: Могу ли сад да узмем књигу? Библиотекар: (Ставља марамицу преко уста) Је л` то лектира? Дете 2: Јесте. Библиотекар: Не можеш појединачно да узимаш, донеће вам се на час, свима одједном. Ајде, још један. Дете 3: Ја бих неку лепу књигу да читам. Библиотекар: Благо теби кад можеш да читаш и кад те ништа не боли. Ево ти Најлепше бајке света. Дете 3: Хвала. Библиотекар: Ух, коначно час!

Добрица (Bibliotkarus dobrotus materus) Дете 1: Наставнице, можемо ли на комп? Библиотекар: Наравно, срце моје, само ви идите. Дете 1: Хвала вам, баш сте добри, нико нам други не дозвољава. Библиотекар: Пилићи моји! Ко је на реду? Дете 2: Ја сам. Ја бих да врарим књигу. Библиотекар: Сад ћемо ми да вратимо књижицу. Које си одељење, душице моја? Дете 2: 3/2, Маја Петровић. Библиотекар: Добро, хоћеш ли и да узмеш неку другу? Дете 2: Хоћу, Мачак у чизмама (шмрче, кија). Библиотекар: Сад ће твоја библиотекарка да донесе теби лектиру, а ти узми ову овде марамицу, па лепо издувај нос, а донећу ти и једну љуту бомбону, да ти што пре прође та шмрцавица. Дете 2: Хвала. Библиотекарка: А шта ћеш ти, малена? Дете 3: Ја бих неку занимљиву књигу за читање. Библиотекар: Ооо, баш лепо, ходи овамо, сад ћемо ми заједно да одаберемо теби најлепшу књигу (прилази полици). Ево, моја најдража књига, Хајди. Читала сам је кад сам имала исто година као и ти. Уживаћеш! Дете 3: Хвала! Обожава децу, увек се смеје, милује их по глави, слуша са интересовањем њихове приче и благо их саветује. Деца некада злоупотребе ту доброту, па се насмеју. Воли књиге, као што и све друго у животу воли. Лако се уклапа у сва друштва. Најважније му (јој) је да су сви задовољни.

Информатичарка (Bibliotekarus atraktivus informativus) Дете 1: Ми ћемо бити на компу, само да Вам се јавимо. Библиотекар: Наравно, хвала вам! Сања, можеш ли овој деци да помогнеш око узимања и враћања књига? Испред врата ме чека један издавач. Сања: Наравно. Ево, погледај: Укуцаш прва два - три слова свог презимена, изађе доле твоје име, кликнеш на њега, овде пише да имаш Песме Десанке Максимовић. Дете 2: Па, ја сам хтела да је вратим. Сања: Видиш ове две картице: враћање и узимање. Кликнеш на враћање. И готово. Дете 2: Ја сам хтела и да узмем књигу Мачак у чизмама (шмрче, али Сањи то не смета). Сања: И то је лако. Ако си трећи разред, горе на орману пише ТРЕЋИ РАЗРЕД, а на свакој полици пише име лектире, нпр.Хајде да растемо, Небом града. Донесеш књигу, провучеш испод овог читача, појави ти се овај прозор, притиснеш дугме задужи, онда ти се појави прозор име и презиме и опет укуцаш прва два - три слова, кликнеш заврши, и готово. Дете 3: Ја знам сама на компјутеру, али не знам коју лепу књигу да читам. Библиотекар: (Улази и чује) То није проблем. Имаш на овом десктопу: НАЈБОЉИ НАСЛОВИ, по разредима, одабери свој разред, па онда књигу. Ви остали, знате ли сами? Млада, згодна, прати све трендове, одлично ради на рачунару, направила је базу књига, па картончиће не користи, сарађује са писцима и издавачким кућама, увек је у покрету, у журби, више личи на службеницу из банке. У библиотеку долазе више дечаци и колеге, али зато она обилази и учионице и зборницу, док у библиотеци ђаци све сами раде. Девојчице се угледају на њу. Долази раније, остаје дуже, а са децом се дружи преко фејсбука. Одличан је организатор. Све јој полази за руком.

Ли јен чу га (на кинеском: ленчуга, на латинском Bibliotekarus neradikus) (Пред вратима) Дете 1: Опет закључано. Али још није звонило. Дете 2: Ја носим ову лектиру две недеље и никако да погодим време кад је отворена. Дете 1 (осми разред): На почетку одмора је било отворено, ја сам отишла до разредне да јој дам оправдање, а он већ закључао. Чим никог нема пред вратима, он закључа или утекне негде. Дете 2 (трећи разред): Није ваљда закључао? Дете 1: Јесте, закључа и игра игрице. Дете 2: Јооој, шта да радим? Мени треба следећа лектира. Дете 3: А мени треба књига за читање. Дете 1: Боље узми неку књигу од другарице, овај библиотекар издаје само лектиру. Млад, здрав, паметан, можe, а неће да ради, мрзи га. Редовно касни, излази раније, за време часова закључава врата, игра игрице и чита. Председник је синдиката, за све тражи права и паре, а на седницама се жали како су деца захтевна. Врло ретко свраћају у његову библиотеку (и ученици и наставници), само кад баш морају.

Посвећени (Bibliotekarus predanus) Дете 1: Можемо ли на компјутер? Библиотекар: Слободно, за вас и јесте. Дете 1: Знамо ми да увек можемо на библиотеку да рачунамо. Библиотекар: Пошто је гужва, направићемо два реда. Сања ће радити млађе, Јован старије разреде, а ја ћу да помажем. Дете 2: Ја бих да вратим књигу. Сања: Презиме (укуцава прва два – три слова)? Враћено. Узимаш нешто? Дете 2: Да, Мачак у чизмама. (шмрче, кија) Сања: Миро, додај Мачак у чизмама. Библиотекар: Ево папира, обриши нос. Дете 3: Ја бих нешто за читање, неку лепу и занимљиву књигу. Сања: Миро, одведи ову девојчицу и одабери јој нешто. Библиотекар: Ево, ја ћу јој дати Књигу за Марка, а ти (Јовану) можеш да препоручиш Најбогатији човек Вавилона за старије ученике. Обожава библиотеку и све активности у њој. Активан је због себе, због знања. Има положен стручни испит из библиотекарства, тако да важи за комплетног стручњака. Стално нешто смишља, покреће колеге и ученике, прави тимове, децу ангажује за различите послове у библиотеци. Сви га сматрају за свезнајућег, а директору често постаје десна рука. Зли језици сумњају да се доообро уграђује, јер све ради сувише добро. Библиотека је стално пуна, а сви се осећају ту лепо, као код куће.

Просек (bibliotekarus civilus) Боље би се уклапао у послове на шалтеру или у некој канцеларији. Педантно води књиге о библиотечком пословању, а са децом разговара само кад мора. Намћораст, површан, зна класичну књижевност. Ретко се смеје, нит` смрди нит` мирише. Колеге заобилазе библиотеку да не би слушали приче о скупоћи, инфлацији и неправдама у друштву. Књиге су за њега извор заразе и скупљачи прашине. Дете 1: Можемо ли на комп? Библиотекар: Може, ако га видите. Дете 1: Види, стварно, овде га нема, а био сам убеђен да треба у библиотеци да га има. Библиотекар: Ц...ц... Кажи, мали! Дете 2: Ја бих да вратим књигу. (шмрче) Библиотекар: Број (узме јој књигу)? (Одлази иза ормана и ставља маску на лице, одлази до прозора и отвара га широм.) Дете 2: Не знам. Библиотекар: Онда име и презиме и одељење. Дете 2: 3/2 Маја Петровић. Библиотекар: Следећи! Дете 2: Ја бих и да узмем књигу Мачак у чизмама. Библиотекар: (Одлази и доноси)... Следећи! Дете 3: Ја бих неку лепу књигу за читање. Библиотекар: Коју? Дете 3: Неку занимљиву. Библиотекар: Ову? (показује прву књигу која је била на столу) Ево ти! Дете 3: (Одлази разочарано)