мр Славица Јурић, ОШ Свети Сава Бачка Паланка

др Лазар Мирковић (1885 – 1968) o Лазар Мирковић је духовни отац многих генерација. Тешко да ће се наћи квалификована личност која ће дати меродавну оцену његовог снажног и трајног опуса. ( патријарх Герман ) o Проф. Лазар Мирковић био је неуморан и свестран истраживач српске културе, понирући не толико у њене формалне проблеме, колико у саме идејне основе. ( Дејан Медаковић ) o Треба признати да је најбоља литургика … јер у потпуности одговара савременим критичким научним условима, написана на српском језику. ( Кипријан Керн, часопис Литургика, 1964, Париз )

Снимак Дечанског типика – Одбор за византијски зборник ( априлско бомбардовање ) Литургички семинар – библиотека ? РУКОПИСИ И ДАНАС НЕСТАЈУ Треба ли да дечански рукописи - не дај Боже – изгоре као они у Народној библиотеци, па да се у Академији сете мог Описа Дечанских рукописа и објаве га. (Аутобиографија Л. М)

a рхеографија у ширем значењу речи = старине непланско и неорганизовано бележење старина у црквама и манастирима подстицај Владимира Петковића, управника Народног музеја у Београду – Одељење средњовековних старина хетероген материјал – сам радио оно што су касније радили читави тимови ( Јанко Радовановић ) проучавање старина = проучавање могућности новозаветног освећења људи ( Недељко Гргуревић, Либертвил ) теолошка знања у служби превођења, тумачења и анализе старе српске и византијске уметности Археолошки институт САНУ након II светског рата : В. Петковић – Манастир Бођани, Мирослављево јеванђеље ; Ђ. Бошковић - Дечани РАД ЛАЗАРА МИРКОВИЋА НА ОПИСУ СТАРИНА De~ani u svetlu arheografskih istra`ivawa - NBS, novembar, 2011.

свеобухватност – објекат посматрања потпуно обухвата кратки и исцрпни описи - информативност акценат на оном што пре њега нико није помињао ерудиција, теолошко знање у спрези са осталим поуздан и озбиљан приступ, повремено мањкав Исправљао нетачна издања записа Љ. Стојановића. Ревидира и допуњује ранија открића или закључке. В. Ђурић, Ј. Радовановић, Ђ. Радојичић, Н. Гргуревић, Д. Медаковић, Д. Давидов, В. Вукашиновић Индекс научних цитата и Дијалог, период 1975 – 2006: 16 погодака у страној стручној периодици О МИРКОВИЋЕВОМ РАДУ НА ОПИСУ СТАРИНА

Пресвета Богородица Милостива ( Јелеуса ) у Дечанима, Црквене старине из Дечана, Пећи, Цетиња и Прасквице, Српске задужбине Дечани и Студеница, Иконе манастира Дечана, Снимак Дечанског типика ИНТЕРЕСОВАЊЕ ЗА СТАРИНЕ МАНАСТИРА ДЕЧАНИ

Извештаји у Гласнику САНУ и године : Археолошки институт САНУ финансира боравак Лазара Мирковића и асистента Леонтија Павловића ; нелогични подаци о броју описаних књига, трајању и крају послова Мирковићеве тврдње и вајкања у Аутобиографији Б. Маринковић : Библиографија о нашем ћириличном штампарству, штампаријама … књига IV, II део Од Горажда до Мркшине цркве, Коме припада слава открића дечанског фрагмента Октоиха петогласника из штампарије Ђурђа Црнојевића ?! Ј. Радовановић : Мирковићева библиографија радова, Радови у рукопису - … иако је он открио најпотпунији примерак цетињског Октоиха петогласника … други је објавио ово значајно откриће као и још нека друга. МИСТЕРИЈА МИРКОВИЋЕВОГ ОПИСА ДЕЧАНСКИХ РУКОПИСА

1.Колико је, уствари, књига из дечанске библиотеке Мирковић описао : 158, 162? Који је обим његовог рукописа ? Кад је тачно завршио посао : или Зашто рукопис никада није објављен иако је постојала чврста одлука САНУ чак и године ? 3.Где је нестао целовит рукопис и студија о томе како су израђиване књиге у средњем веку ? Архив САНУ од године има само један део Мирковићевог рукописа. 4.Зашто се у исто време исти посао поверава и другим институцијама и људима : Савезни институт за заштиту споменика културе ( Ђ. Радојичић, М. Теодоровић - Шакота )? Знају ли за Мирковићев рад и зашто га не помињу ? ПОЛАЗИШТА ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ

570 рукописних страна, 47 табли са 290 цртежа водених знакова, 64 табле са 110 слика корица, 140 слика печата, 12 минијатура у боји – приближно 830 страна. 159 односно 162 описане књиге Расправа о начину израде старих рукописних књига Архив САНУ од године : 384 стране рукописа, с неколико изгубљених унутар постојећих = 2/3 опис 103 рукописне књиге У самом тексту рукописа постоје мањи цртежи, а негде се упућује на прилоге на крају, али ни издалека нема броја прилога као у Извештају. 159 описаних књига – погрешна рачуница у извештају ИзвештајиАрхив САНУ ОБИМ МИРКОВИЋЕВОГ ОПИСА ДЕЧАНСКИХ РУКОПИСА

Почетна страна Мирковићевог описа, архивски број

Загорка Јанц : Кожни повези српске ћирилске књиге, Лазар Мирковић био почео са прикупљањем грађе – цртежа и нешто фотографија – за проучавање повеза рукописа манастира Дечана. Пошто овај материјал није доспео да заврши и обради, уступио га је Музеју примењене уметности. (?!) Одсек за фотографију и примењену графику Музеја примењених уметности – фасцикла 1493 са 60 табли с цртежима повеза, цртао Ђорђе Стричевић ; 6 табли са фотографијама повеза – приближно броју табли које се помињу у Извештају. Податак на картону : грађа настала године ПРОУЧАВАЊЕ ПОВЕЗА СРПСКЕ ЋИРИЛСКЕ КЊИГЕ И МУЗЕЈ ПРИМЕЊЕНЕ УМЕТНОСТИ

Консултације с В. Мошином и Острогорским : преузети рад, поново поднети САНУ и дозволити редакцијске измене ; Одељење за друштвене науке САНУ одобрава штампање и даје налог секретару да се побрине о томе. Поређење сачуваног дела описа са актом Метод описа рукописа у Археографском одељењу НБС у Београду Димитрија Богдановића : Мирковићев опис садржи све елементе, осим типа правописа. Поређење са Инвентаром рукописних књига дечанске библиотеке М. Тодоровић - Шакота = инвентар / опис ; нове сигнатуре, класификација по садржини, и хронолошки у оквиру исте врсте Са становишта савремене текстолошке и кодиколошке технике Мирковићев рад је, можда, превазиђен, али у свом времену је био напредан. КВАЛИТЕТ МИРКОВИЋЕВОГ ОПИСА

Опис Белајског јеванђеља Опис Службе и житија Стф. Дечанског од Г. Цамблака ПРИМЕРИПРИМЕРИ

Несклоност послератних институција стручњацима теолозима – Мирковићев значај у превазилажењу вулгаризованог приступа старинама, без теолошког смисла и значења ( М. Ђурић, М. Тодоровић - Шакота, В. Вукашиновић ) Референти који оцењују квалитет рада и доносе препоруке за објављивање Никодимов типик – Ђ. Радојичић, А. Белић ( Аутобиографија ) Опис дечанских рукописа – Р. Грујић ( реферат није сачуван, постојао је до уз Мирковићев рукопис ); после Ђ. Сп. Радојичић и Светозар Радојчић - рукопис им предан ради писања реферата – Архива САНУ предмет 1393 и упутнице на књигу задужења. Рукопис од 1996 до предаван Ђ. Радојичићу, С. Радојчићу, па поново Ђ. Радојичићу ( колебање у патронимима Ст. Св. Сп.). Нема податка да је Ђ. Радојичић вратио рукопис Мирковић умире, а Ђ. Радојичић КЛИМА У НАУЧНОЈ ЈАВНОСТИ И ИНТЕРПЕРСОНАЛНИ ОДНОСИ

Записник 8. скупа Одељења друштвених наука САНУ (1964) – Одлука о штампању Мирковићевог Описа дечанских рукописа

Мирковићев опис : 38 штампаних листова Октоиха ; илустровао грб и слова у грбу, али их није разрешио ( Ђ. Црнојевић ) Б. Маринковић – реконструкција догађаја : Мирковићева трапавост и Радојичићева досетљивост. Ко је тајанствени референт и чиме је вођен да након Мирковићевог рада поново оде у Дечане и проучи што је Мирковић пропустио, а кога је Радојичић предухитрио ? Мирковић се поводом овог открића никада није огласио = није му било битно. ОТКРИЋЕ ДЕЧАНСКОГ ФРАГМЕНТА ОКТОИХА ПЕТОГЛАСНИКА

173 књиге, за десетак више од оног броја који Л. М. помиње много прецизнија датирања Водени знаци прецизнији су и бројнији ; Мирковић користио и поредио са збиркама Љихачова и Briqueta и сам увиђајући да је било много оних које није нашао ни код једног. Текстолошка и кодиколошка открића и стандарди су много савршенији данас. У Предговору Мирославе Гроздановић - Пајић не помиње се нити се види да ли је знала за Мирковићев опис. ОПИС ЋИРИЛСКИХ РУКОПИСА – ДЕЧАНСКА ЗБИРКА У ОДНОСУ НА МИРКОВИЋЕВ ОПИС ( САЧУВАНИ ДЕО ) Има ли смисла данас или у догледно време објавити Мирковићев опис, барем као факсимил? Чему би он послужио осим исправљању неправде?

Где је Мирковићев дефинитивно завршени и обликовани рукопис, предат Археолошком институту САН 1951? Молим све заинтересоване да ово питање, које уопште није реторично, не препусте потпуном забораву. ( Б. Маринковић, 1992) Малим народима и малим културама потребни су велики чувари те културе. Нема ништа горе за малу културу од тога да послове започињемо испочетка ; и од тога да, настављајући нечији рад, не поменемо своје претходнике, ма колико они били епигонски. Ово прво – да не бисмо губили драгоцено време и снагу, истовремено пропуштајући да успоставимо културни и научни континуитет који сведоче да ова култура има своју вертикалу и своје трудбенике, претходнике и следбенике у скрби за њу. Ово друго, да не бисмо пољуљали част и научно поштење. ЗАКЉУЧАК : КАКАВ ЈЕ СМИСАО И КОЈИ ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА

Гласник САНУ, и Записници Одељења друштвених наука САНУ, година Аутобиографија др Лазара Мирковића ( рукопис ), Библиотека МС Опис дечанских рукописа, Архив САНУ, бр Рукописна свеска Пећка патријаршија – Дечани – Грачаница, Филозофски факултет НС, легат Ђ. Радојичића Б. Маринковић, Библиографија о нашем ћириличком штампарству, штампаријама и књигама XV, XVI и XVII века, књ. IV, II део, Цетиње – Београд – Нови Сад, М. Тодоровић - Шакота, Инвентар рукописних књига дечанске библиотеке, Београд, З. Јанц, Кожни повези српске ћирилске књиге, Београд, М. Гроздановић - Пајић, Р. Станковић, Рукописне књиге манастира Високи Дечани, књ. 2, Водени знаци и датирање, Београд, ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА

… тако сам и ја желео да своје научне радове објавим, а не да их, своју духовну децу, продајем и сахрањујем у Архив Академије, као у гробље да тамо спавају. ( Лазар Мирковић, Аутобиографија ) СУДБИНУ СРЕДЊОВЕКОВНИХ РУКОПИСА ДЕЛЕ И НЕКИ САВРЕМЕНИ ОПИСИ ТИХ РУКОПИСА