O`ZBEKISTON RESPUBLIKASI OLIY VA O`RTA MAXSUS TA`LIM VAZIRLIGI Navoiy Davlat Pedagogika Instituti Tarix fakulteti 1-v kurs 208-guruh talabasi Ismatullayev.

Презентация:



Advertisements
Похожие презентации
BUYUK SIYMOLAR. ( ) Muso al-XORAZMIY ( ) Abu Abdulloh Muhammad ibn Muso al-Xorazmiy orta osiyolik buyuk matematik, astronom. Xivada tugilgan,
Advertisements

ПСИХОЛОГИЯ ФАНИНИНГ ПРЕДМЕТИ. Асосий саволлар: 1. Психология хакида умумий тушунча 2. Психология фанининг вужудга келиши 3. Психология фанининг тармоқлари.
1 2 Онтология – фалсафанинг борлиқ муаммосини ўрганувчи асосий бўлимларидан бири, борлиқ муаммоси эса, фалсафанинг бош муаммоларидан бири. Фалсафанинг.
ИСЛОМГАЧА ДАВРДА МИЛЛИЙ ТАЪЛИМ-ТАРБИЯ ТАРАҚҚИЁТИ.
АМИР ТЕМУР ТУЗУКЛАРИ. «Темур тузуклари» адолатли ҳамда кучли давлат барпо этишдаги муҳим қонун- қоидалар сифатида Буюк стратег, моҳир сиёсатчи, эскирган.
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЛИМ ВАЗИРЛИГИ ТОШКЕНТ ДАВЛАТ ИҚТИСОДИЁТ УНИВЕРСИТЕТИ Ишлаб чикариш менежменти фанидан Таёрлади: МНП-62 гурух.
OZBEKISTON RESPUBLIKASI OLIY VA ORTA MAXSUS TALIM VAZIRLIGI TOSHKENT DAVLAT IQTISODIYOT UNVERSITETI kafedasi Oraliq nazorati boyicha taqdimot Mavzu: Sharq.
Зигмунд Фрейд ҳаёти ва ижоди. Психоанализ таълимоти. Проф. ИБОДУЛЛАЕВ Зарифбой Ражапович © Z. Ibodullaev ©
Guliston davlat unversteti fizika-matematika fakulteti 8-17 guruh talabasi Egamberdiyev Shohruhning kompiyuter taminoti fanidan tayorlagan Mustqil ishi.
ТОШКЕНТ ДАВЛАТ СТОМАТОЛОГИЯ ИНСТИТУТИ БОЛАЛАР СТОМАТОЛОГИЯСИ ФАКУЛТЕТИ 204-Б ГУРУХ МУСТАКИЛ ИШ Топширди: Шукурулаев Г Текширди: Саттарова Д.
Фан ўқитувчиси: Ҳимоясидан тўпланган балл: Комиссия аъзоси: Кичик гуруҳ аъзолари: 1. MMRT MMRT MMRT MMRT-01.
ИННОВАЦИОН ПАРКЛАР – ИННОВАЦИОН МУҲИТНИ ВУЖУДГА КЕЛТИРУВЧИ МУҲИМ ОМИЛ Маърузачи: Ижтимоий фанлар кафедраси катта ўқитувчиси Азизбек Эгамбердиев.
Режа 1. Нефт маҳсулотларини ректификация усули билан ажратиб олиш. 2. Даврий ишлайдиган ректификацион қурилма. 3. Узлуксиз ишлайдиган ректификацион қурилма.
MAVZU: O'zbekistonning jahon hamjamiyati bilan hamkorlikda demokratik tamoyillarga asoslanishi Theme: Relying to democratic conception in Uzbekistan with.
УМУМИЙ ЎРТА ТАЪЛИМ ТЎҒРИСИДАГИ НИЗОМНИ АМАЛИЁТГА ЖОРИЙ ЭТИШ ТЎҒРИСИДА.
«КЎКАЛАМЗОРЛАШТИРИШ, УНИНГ ТАРИХИ ВА ЛАНДШАФТ САНЪАТИНИ ЯРАТИШДА ТУРЛИ УСУЛЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ» Маърузачи: ТДАУ ТИЖ раиси, Манзарали боғдорчилик ва кўкаламзорлаштириш.
Ғаниева Шахризод Нурмахамадовна. Режа Фаннинг мазмуни.
Сунъий тафаккур нимани ўрганади? Билимларни тасвирлаш моделлари.
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ СТРАТЕГИК ТАҲЛИЛ ВА ИСТИҚБОЛНИ БЕЛГИЛАШ ОЛИЙ МАКТАБИ ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИНИНГ ЗАМОНАВИЙ БОСҚИЧДА МАРКАЗИЙ ОСИЁ СТРАТЕГИЯСИ БЎЙИЧА.
МАВЗУ: ДОИМИЙ КЎЧАТЗОРНИНГ ТАШКИЛ ЭТИШ АСОСЛАРИ (давоми)
Транксрипт:

O`ZBEKISTON RESPUBLIKASI OLIY VA O`RTA MAXSUS TA`LIM VAZIRLIGI Navoiy Davlat Pedagogika Instituti Tarix fakulteti 1-v kurs 208-guruh talabasi Ismatullayev Sunnatulloning O`zbekistonning eng yangi tarixi fanidan tayyorlagan MUSTAQIL ISHI TAYYORLADI:ISMATULLAYEV SUNNATULLO QABUL QILDI:RAXMATOVA N.M

Mavzu: Yuksak manaviyatli yoshlarni tarbiyalashda Orta Osiyo allomalari ilmiy merosining orni Reja: 1.IX-XII asrlardagi Sharq Uygonish davri va uning asosiy omillari. 2. Islom madaniyati. 3. Sharq Uygonish davri allomalari ijodining jahon fani ravnaqidagi orni. 4. Memorchilik va tasviriy sanat yuksalishi. 5. Amir Temur va temuriylar davri madaniyatining jahon sivilizatsiyasida tutgan orni.

"Тарих мила тюнинг хакикий тарбиячисига айланиб бормокда. Буюк аждодларимизнинг ишлари ва жасоратлари тахирий хотирамизни жонлантириб, янги фукаролик онгини шакллантирмокда. Ахлокий тарбия ва и брат манбаига айланмокда. Марказий Осиё тахирида сиёсий акл - игрок билан маънавий жасоратни, линий дунёкараш билан комусий билимдонликни азида мужассам этган буюк арбоблар куп булган. Имом Бухорий, Имом Термизий, Хожа Баховуддин Накшбанд, Хожа Ахмад Яссавий, Ал - Хоразмий, Беруний, Ибн сино, Амир Тумур, Мирзо Улугбек, Захириддин Бобур ва куплаб буюк аждодларимиз милий маданиятимизни ривожлантиришга вулкан хесса кушдилар, халкимизнинг милий ифтихори були колдилар. Уларнинг номлари, жахон цивилизациями тараккиётига курган буюк хессалари хозирги кунда бутан дунёга маълум. И.А.Каримов

1. IX-XII ASRLARDAGI SHARQ UYGONISH DAVRI VA UNING ASOSIY OMILLARI.

2. ISLOM MADANIYATI. Yakkaxudolik gouasi: Alloh yagona, Muhammad uning yerdgi rasuli (elchisi) Umuminsoniy goyalar: Insonparvarlik, birodarlik, dostlik, qardoshlik, oga- inilik, mehr-muruvvat, ilmparvarlik, mehnatsevarlik, poklik, togrilik, rostgoylik, diyonatlilik, sharm- hayolik, ibolik v.b. Islomning asosiy tamoyillari: Allohning yagonaligi, Muhammad uning paygambari ekanini tan olish; Muqaddas kitoblarga ishonish; Barcha paygambarlarni etirof etish; Farishtalarni etirof etish; Oxirat, taqdirga ishonish. Islomning asosiy ruknlari: Kalimai shahodat; 5 vaqt namoz oqish; Ramazon oyida 30 kun roza tutish; Zakot beish; Haj ziyorati.

Paygambar noiblari – tort choriyorlar Hazrat Abu Bakr Siddiq ( ) Hazrati Umar ( ) Hazrati Usmon ( ) Hazrati Ali ( )

Yurtimizda yetishib chiqqan islom olamining buyuk siymolari Ismoil al-Buxoriy ( ). Hadis ilmining asoschisi. Abu Iso at-Termiziy ( ). Hadis ilmi peshvolaridan. Abu Mansur Moturudiy (vafoti 945 y). moturudiy tariqati asoschisi. Abu al-Muyin an-Nasafiy ( ). Kalom ilmi yirik namoyandasi. Xoja Ahmad Yassaviy ( ). Yassaviya tariqati soschisi. Najmiddin Kubro ( ). Kubraviya tariqati asoschisi. Abdulloh Gijduvoniy (1103-XII asr ikkinchi yarmi). Tasavvuf ilmi asoschilaridan. Bahouddin Naqshband ( ). Naqshbandiya tariqati asoschisi. Xoja Ahror Valiy ( ). Naqshbandiya tariqatining yirik namoyandasi.

Ismoil al-Buxoriy ( ). Butin musulmon olamida eng ishonchli manbalar deb tan olingan 6 ta ishinchli hadislar toplami (as-sihoh as sitta) xuddi shu davrda yaratildi. Ular orasida Hadis ilmida Amir al-mominin degan shrafli nomga sazovor bolgan Imom al-Buxoriy nomi yorqin kozga tashlanib turadi. Yuksak aql zakovat sohibi al-Buxoriy, Sharqning yirik ilmiy va marifiy markazlaridan biri – Buxoroyi sharifda tugilib, yoshligidan diniy bilimlarni chuqur egallaydi. Imom Buxoriy oz safarlari davomida turli Shaharlardagi 90 ga yaqin ustozlardan talim olgan. Al-Buxoriy keyingi nasllar uchun ozidan katta, boy ilmiy meros qoldirgan. Uning qalamiga mansub noyob asarlar royxati 20 dan oshadi. Bu asarlar orasida Al-jome as- sahih asari (U Sahiyh al-Buxoriy nomi bilan ham yuritiladi) ozining mukammalligi, ahamiyatining benihoyaligi bilan ajralib turadi. Bu asarga kiritilgan ishonchli hadislarning soni takrorlanadiganlari bilan birga 7275 ta, takrorlanmaydigan holda esa 4000 hadisdan iborat. Allomaning Al-jome as-sahih asari asrlar davomida butun musulmon dunyosida qadrlanib, necha bor nashr etilib, yer yuzi musulmonlari uchun dasturilamal qollanma bolib kelmoqda. Uning 1325 yilda kochirilgan 8 jilddan iborat mukammal nusxasi hozirda Istanbul (Turkiya)da saqlanmoqda.

Abu Iso at-Termiziy ( ). Imom al-Buxoriyning zamondoshi va shogirdi, oz davrining mashhur allomasi – Abu Iso Muhammad at-Termiziy ham hadisshunoslik ilmini yuksak bosqichga kotargan yorqin siymolardandir. Orta asrlar davrining yirik madaniy markazlaridan sanalgan Termiz shahri atrofi (Bug qishlogi – hozirgi Sherobod tumani)da tavallud topgan. Bolgusi alloma oz ona yurtida dastlabki malumot olganidan song Orta Osiyoning Urganch, Buxoro, Samarqand kabi yirik shaharlarida bilimini takomillashtiradi. Bundan ham etarli qanoat hosil qilmagan, hamisha ilmga chanqoq at-Termiziy Sharq mamlakatlariga sayohatga chiqadi. Shu tariqa, u uzoq yillar Iroqda, Isfahon, Xuroson, Makka, Madina singari shaharlarda yashab, ilm-fanning turli sohalaridan – ilm al- qiroat, ilm al-bayon, fikh, tarix va ayniqsa, hadis ilmidan osha zamonning yirik ustozi buzruklaridan talim oladi. At-Termiziydan bizgacha katta ilmiy meros yetib kelgan. Uning asosiy asarlari sirasiga Al-Jomi (Jamlovchi), Al-ilal fi-l-hadiys (Hadislardagi ogishmalar), Risola fi-l-xilof va-l-jadal (Hadislardagi ixtilof va bahslar haqida risola), At-tarix (Tarix) kiradi.

3. SHARQ UYGONISH DAVRI ALLOMALARI IJODINING JAHON FANI RAVNAQIDAGI ORNI. Jahon fani va sivilizatsiyasiga hissa qoshgan buyuk allomalarimiz Muhammad Ibn Muso al-Xorazmiy (783850) Ahmad al-Marvoziy ( ) Ahmad al-Fargoniy ( ) Abu Nasr Forobiy ( ) Abu Bakr Muhammad Narshahiy ( ) Abu Abdulloh Xorazmiy (vafoti 997 y) Abu Rayxon Beruniy ( ) Abu Bakr al-Xorazmiy ( ) Abu Ali Ibn Sino ( ) Ismoil Jurjoniy ( ) Mahmud az-Zamahshariy ( ) Mahmud Chagminiy (XII-XIII asr boshlari)

Ahmad al-Fargoniy ( ) Фаргона водийсининг гузал гушаларида тавалуд топган Ахмад ал- Фаргоний ва унинг маслакдошлари сайёрларнинг коинот-да жойлашиши, юлдузларнинг сирлари, шунингдек уларнинг харакат килиш кону- ниятларига аид текширишлар билан машгул були калган. Птоломейнинг юлдузлар жадвалини тажрибалар асосида урганиб чикали. Шу кузатишлар натижасида зикр килинган жадвалда айрис никсон ва чалкашликлар мавжудлиги ани клана дива уз вактида тузатишлар киритишга муваффак булади.

Бизга маълумки, айрис тадкикотчи-ларнинг илмий натижаларига таянган холода, Ахмад Фаргоний факт илмий тадкикотчи ёки кузатувчигина були кол май, балки "Байтул Хикма" илмий марказита расадхона учун махсус асбоб-ускуналар хам яратган. Мисол тарикасида Нил сатхини улчаш ускунаси "Микёси жадеит" ни келтириш мамкин. Унинг амалиётчи мухандис сифатида яратган "Ал-камил фи-устурлоб." /Астролябия хакида мукаммал билмилар/, "Фи-санъат ва устуролоб /Астролябия ясаш санъати хакида/ ва илмий-амалий жихатдан мукаммал китаби "Фалаккиёт асослари" билан бутан жахонда ном козониб калган. Ахмад Фаргонийнинг илмий-назарий ижодини кузатар эканмиз, унинг Птоломейдек буюк олимнинг фалаккиёт илмига багишлаган "Алмажистий" номли китабига шархлар ёзиб, юнга изох ва иловалар курганига, шунингдек ислам йилномаси жадвали тузилиши хакида маълумот берганлиги, куёш соати ясаш йулини курсатганига каноат косил килишимиз мамкин.

Abu Rayxon Beruniy ( ) Шаркнинг буюк алломаси, машхур "Кадимги халкларда калган ёдгорликлар", "Турар жойлар орасидаги ораликни белгилаш учун жойларнинг чегараларини аниклаш" /Геодезия/, "Хиндистон", "Кимматбахо тошларни билиш хакида туплам" /Минералогия/, кабы асарлар муаллифи Абу Райхон Беруний юнон файласуфларининг таълимотларини уз астрларида ёритган, ижобий шархлари билан чикиб бу алломаларнинг номларини янада юксалтирган. Беруний, Абу Райхон Мухаммад ибн Ахмад. Берун "сузи" "ташки шахар", "Беруний" иса "ташки шахарда яшовчи киши" маъносини билдиради. У барча фанларни билган. Машхур олим Абу Настр ибн Ирок Мансур калида таълим оладьи. Абу Настр ибн Ирок Мансур фалаккиёт ва риезиётга аид бирканча асарлар ёзиб шулардан 12 та сини Берунийга багишлайди. Беруний деярли барча сохалар билан шугулланади.

Шаркнинг бой фан ва маданиятини пахта урганиб, юнон ва кадмий яхудий тилларини эгаллаган. Кейинчалик Хиндистонда санскрит тилини урганади. Беруний. "Ал - оскар ал бокия ан ал - курган ал - холия" /Кадимги халклардан калган ёдгорликлар/ сарини Журжонда мухожирлик таврида ёзабошлаган ва 1000 йилда тамомлаган. Бу асар олимни турки халклар тахири, маданияти ва тилларини урганишга маш бур этган. Беруний 1005 йилларда Хоразмшох Али Аббос Маъмун II саройида "Маъмун академияси" деб ном логан бу анжуманнинг фаолиятида Беруний. мухин роль уйнади. Беруний илмнинг барча сохаларида 152 китаб ва рисолалар ёзиб колдирган. Булардан: 70 таси фалаккиёт, 20 таси риёзиёт, 12 таси география ва геодезия, 3 таси маъданшунослик, 4 таси харитография, 3 таси иклимшунослик, бери физика, бери доришунослик, 15 таси тахир ва элшунослик 4 таси фалсафа, 18 таси адабиёт ва бошкаларга аиддир. У бирканча асарларнинг таржимони хамдир. Бизгача унинг 28 та сари етиб калган.

Abu Nasr Forobiy ( ) Урта астр Шаркининг машхур файласуфи "иккинчи муаллими" мутафаккири, кадимги юнон илми ва фалсафасининг Шаркдаги инг йирик таргиботчиси ва унинг ривожига оламшумул ахамият касб этган олим Абу Настр Фаробийдир / /. У Сирдарё якинидаги Фароб /Утрор/ шахрида таваллуд топик барча жахон билимларини чукур узлаштирди, билим ва тажрибаларини орттириш макс адидас 70 тилни орган дива уларда асарлар хам ёзиб колдирганлиги тахирдан маълум. Фаробий уз даврининг беринчи файласуфи, мусикашуноси, шаири, комусий олими були ном козонди, "Акл хакида рисола", "Фалсафадан олдин нимани билиш керак?", "Фалсафа манбаалари", "Субстанция хакида", "Логикага кириш", кабы 160 дан артик рисолалар яратди. Сизнинг эътиборингизни олимнинг яна бир серкарра томонига жалоб килмокчиман.

Фаробий Шаркнинг буюк санъаткори, мусикашунос олими хамдир. У уз таврида мусика масалаларига багишлаб катар назарий рисолалар яратди, мусика назариясининг тавсилини асосли равишда очиб берди шу билан бирга Шаркда кенг таркалган най, ногора, чанг, рубоб ва катар мусика чолгу асбобларига таъриф ёзиб колдиради. Унинг бу сари Шарк мусикашунослиги тахирида нихоятда мухин ахамият касб этиб келди. Фаробий уз даврининг комусий олими хисобланиб, риёзиёт, тиббиёт, араб грамматикаси, алхимия, фалаккиёт, мантикка аид асарларнинг хам муаллифи булган. Фаробий фалсафани назарий хамда амалий кисмларга ажратиб, мавжудод, унинг яшаш шакллари, оламни билишнинг йул ва воситалари, унда илм-фаннинг урни ва роли кабы катар маслаларни ёритса, амалий фалсафада иса инсонни камолотга етказиш, таълим-тарбия, ижтимоий хаёт муаммоларини хал этиш кабы масалалар билан машгул булган. Шу билан бирга Фаробий инсоннинг ахлокий хислатларини шакллантириш асосан тарбия ва тарбиячининг, билимдон муаллимнинг вазифасидир деб таъкидлайди.

Abu Ali Ibn Sino ( ) Шаркнинг буюк файласуфи, табобат, фалаккиёт, зоология, ботаника, геология, мусика, психология, ахлок, мантик, тилшунослик, адабиёт кабы жахон ахамиятга молик булган фанларга уз ижоди ва хаётини багишлаган вулкан аллома Ибн Синодир. У 980 /370 хижрий/ йилда Бухоро вилояти Пешку туманининг Афшона кишлогида таваллуд топган. Вафоти 1037 /428 хижрий/ йилда 24 июн жума кунига тугри келади. Ибн Синонинг "Тиб конунлари" китаби ХI астрда яратилган тиббиёт комуси були бутан жахонга таркалган. Бу асар авваламбор лотин тилига таржима килиниб, бу даврда бу тил жахон халкларининг иккинчи она тилдай кабул этилган, ва бу тил оркали бошка Граб мамлакатларидаги тилларга хам таржима килиниши то XVIII астргача тиббий кулланма були калганлиги унинг ахамияти хакидаги далолатдир. Ибн Сино адабиёт сохасида хам ижод этди. Унинг шеърий ижод махсули 5,5 минг мисргача етиб борган. У лирик, фалсафий шеърлар ижод этган. Рубоий, достон-уржуза, газал, касида, китъа, фард кабы жанрларда калам тебратган. Бу ижодий махсул купинча араб тилида ёзилган. Ибн Синонинг юнга якин достонлари бизгача етиб калган ва чет элларда хам уз самарасига эга. Унинг "Шеърий санъат" сари адабиётшуносликка аид були унда аллома узининг юнон адабиёти ва унинг жанрларига булган карашларини баён этади. Шу билан бирга унинг илмий - бадиий ижоди милий этномаданиятимизнинг шаклланишга хамда ривожига вулкан ахамият касб этиб келмокда.

4. MEMORCHILIK VA TASVIRIY SANAT YUKSALISHI. Uyqonish davri memorchiligining noyob obidalari Ismoil Somoniy maqbarasi (Buxoro, X asr) Registon majmui (Buxoro, X asr) Arab ota maqbarasi (Samarqand yaqinidagi Tim qishlogi, X asr) Sulton Sanjar maqbarasi (Marv, XII asr) Qoraxoniylar maqbarasi (Ozgan, XI asr) Gaznaviylarning yozgi saroyi majmuyi (Gazna, XI asr) Minorayi Kalon (Buxoro, 1127 y.)

Ismoil Somoniy maqbarasi (Buxoro, X asr)

Registon majmui (Buxoro, X asr)

Minorayi Kalon (Buxoro, 1127 y.)

5. AMIR TEMUR VA TEMURIYLAR DAVRI MADANIYATINING JAHON TSIVILIZATSIYASIDA TUTGAN ORNI.

Gori Amir maqbarasi (Samarqand)

Shohi Zinda ansambli majmui (Samarqand)

Bibixonim masjidi va madrasasi (Samarqand)

Ulugbek madrasasi (Samarqand)

Ulugbek rasadxonasi (Samarqand)

Ulugbek akademiyasi olimlari ijodidan namunalar Mirzo Ulugbek qalamiga mansub asarlar: Ziji Koragoniy. Bu asarda 1018 ta yulduzning orni, holati aniqlangan. Jahondagi 683 ta geografik joylarning Samarqand kengligiga nisbatan koordinatlari belgilangan. Tort ulus tarixi Qozizoda Rumiy asarlari: Risola fil hisob (Hisobga doir risola) Sharhi Mulahhas fil-hayyat (Astronomiya asoslariga sharh) Risolatul jayb (Sinus haqida risola) Taftazoniyning Miftahul-ulum (Ilmlar kaliti) asariga sharh Giyosiddin Jamshid asarlari: Suslam us-samo (Osmon narvoni) Risolat ul-atvor val-javob (Vatarlar va sinus haqida risola) Ali Qushchi asarlari: Risola dar ilmi hisob Risolai qusur Risola dar handasa Risola dar ilmi hayat Risolai mantiq